Invazivni pregledi u trudnoći (amniocenteza, placentocenteza i kordocenteza)

Redovnim (tzv. Neinvazivnim) pregledima se dobija slika o opštem stanju buduće majke i ploda, dok pregledi iz grupe tzv. invazivnih, daju mnogo precizniju procenu zdravlja bebe. Sva tri pregleda imaju za cilj utvrđivanje kariotipa ploda.

Amniocenteza

Amniocenteza je uzimanje uzorka i analiza plodove vode. Amniocentezu može da uradi svaka buduća majka, ali se ovaj pregled naročito preporučuje starijim trudnicama, kao i onim koje imaju člana porodice sa Daunovim (mongoloidnim) sindromom.
Za razliku od prošlih vremena, danas se pojava Daunovog sindroma kod mlađih trudnica javlja kao slučajan događaj. Inače, svega 30 odsto ukupnog broja dece sa Daunovim sindromom rađaju žene preko trideset pet godina, dok čak 70 % takve dece rađaju žene ispod navedenog doba. Međutim, ovu statistiku treba ispravno tumačiti- ona je takva jer je broj mladih majki, onih ispod 25 godina neuporedivo veći, pa je stoga i logično da će „loša statistika" biti na njihovoj strani. Dakle, ništa obeshrabrujuće... Upravo zato se ovaj pregled sada preporučuje trudnicama svih starosnih doba. Naravno, ima mnogo žena koje rađaju zdravu decu i sa 45 godina.
- Amniocenteza je intervencija pri kojoj se preko stomaka uzima uzorak plodove vode, radi analize. Može da se radi od 16. do početka 19. nedelje trudnoće.
- Rezultat amniocenteze se dobija za dve, do dve i po nedelje nakon uzimanja plodove vode. Ukoliko se u 21. nedelji utvrdi da beba ima Daunov sindrom, postoje određene medicinske metode za prekid trudnoće.

Placentocenteza

CNS je uzimanje i analiza uzorka bebine posteljice, čime se utvrđuje da li fetus ima određene abnormalnosti. Ovaj test se još naziva i biopsija placente ili placentocenteza.
CNS se najčešće obavlja između 10. i 12 nedelje trudnoće. Neposredno pre ovog testa potrebno je uraditi detaljan UZV, da bi se tačno znali starost bebe i položaj placente. Postupak se obavlja u prostoriji za UZV, a na dva moguća načina - kroz stomak, ili, ređe, transvaginalno. Rezultati analiza se čekaju oko dve nedelje..
Međutim, kako ovaj test ne može da ukaže na sve, eventualne, anomalije, lekari preporučuju još jedan detaljan UZV pregled, da bi se videlo sve ono što analiza horionskih resica ne može da pokaže, odn. kako se razvija bebina kičma i ostali unutrašnji organi.

Kordocenteza

Uzimanje uzorka krvi ploda iz pupčanika se naziva kordocenteza i podrazumeva da se slično, kao i pri amniocentezi, pod kontrolom ultrazvučnog aparata iglom dopre do pupčanika i uzme krv radi analize. Rezultat kariotipa se dobija za sedam do deset dana.
Kariotip je broj hromozoma u telesnim ćelijama, karakterističan za svaku vrstu. Kariotip čoveka sastoji se od 23 para hromozoma (ili 46 hromozoma), od kojih:
* 22 para čine autozomi i
* jedan par su polni hromozomi ( XX kod žena, odn. XY kod muškaraca)
Kariotip se obeležava tako što se prvo piše ukupan broj hromozoma, a posle zareza hromozomi koji određuju pol: kariotip žene je, dakle, 46, XX; kariotip muškarca 46, XY.
U slučaju da rezultat kariotipa ploda iz plodove vode ukazuje na postojanje mozaičnog (atipičnog) kariotipa, potrebno je da se postavi konačna dijagnoza.
Ponekad, kada se upravo na osnovu ultrazvučnog nalaza primeti zastoj rasta ploda ili prisustvo ozbiljne srčane mane ploda, važno je da se uradi kariotip.
Ukoliko je propušten optimalan period za skrining preglede, ili se zakasnilo sa izradom kariotipa ploda (iz horionskih resica ili plodove vode), takođe se pristupa kordocentezi.
Ta intervencija se obavlja u 22. ili 23. nedelji trudnoće. Vrlo je delikatna i sve ređe se radi. Rezervisana je za pojedinačne slučajeve, ali je još uvek nezamenljiva kad je reč o odmakloj trudnoći.

Ovi pregledi se rade u Beogradu, na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta. Postoji organizovano Genetsko savetovalište u sastavu Instituta u kojem lekari daju preporuku budućim majkama za amniocentezu i druge dodatne metode.

 

Komentari

Vesna Vuletic, 12.02.2013.

Moja trudnoca je 20+4, rezultat amniocenteze je pokazao da na petom hromozomu postoji problem (nedostatak jednog dela) sto ukazuje na veliku retkost, cak 1: 50 000, a da su posledice uzasne. Utvrdjeno je nosim muski pol sa prisustvom strukturne aberacije, po tipu terminalne delecije na hromozomu 5, del (5) (p14 - pter)koja odgovara klinickom entitetu Sindroma Cri du chat, odnosno parcijalnoj moniozomiji hromozoma 5. U pitanju je prva trudnoca, imam 37 godina i zelim da me posavetujete da li da se podvrgnem kordocentezi radi \"provere dobijenih rezultata iz amniocenteze ili nema svrhe. Kolike su sanse da je u pitanju greska? MOLIM VAS DA MI POMOGNETE VASIM SAVETOM DOK NIJE KASNO. Zelela bih to da odradim do 24-25 nedelje do kada je zakonski rok za \"abortus\" za koji imam saglasnost komisije za prekid trudnoce i kako ne bih podlegla nekoj drugoj proceduri posle 25 nedelje. VELIKO HVALA!

Pošaljite komentar:




Molimo Vas da upišete karaktere sa slike u tekstualno polje sa strane:

captcha